25
окт
КАДИЈА ТЕ ТУЖИ, КАДИЈА ТИ СУДИ: Судија блокадерка и Зденко Томановић прогоне новинаре – како је убијена правда и згажено право у Србији
Извор Новости
ПРАВДА и право у Србији не постоје! Овако би могла да се окаратктерише ситуација у нашој земљи када се сагледа чињенично стање у судству. Док новинаре и уреднике, политичари и они који би се радо дочепали фотеља, гоне због мишљења, судије, исти они који подржавају њихове ставове, пресуђују готово по правилу у користи истих тих политичара. Без икаквог срама, а „у име народа“ убили су правду и згазили право.
Ситуација безумља, управо је на делу у поступку који је Првим основним судом у Београду, у поступку који је адвокат Зденко Томановић покренуо против главног уредника портала „novosti.rs“ Андријане Нешић, а у којем суди судија Татјана Безмаревић Јањић — декларисана блокадерка.
Дакле, док Томановић кривично гони Нешићеву због текста који представља критичку реплику о блокадерским протестима и , у поступку суди судија која управо јавно подржала те протесте.
Наиме, судија Тајана Безмаревић Јањић је 23. јануара јавно је дала подршку студентима блокадерима. Другим речима она је јавност обавестила и свима ставила до знања да подржава интересе и циљеве те групе и њихово јавно деловање, што оправдано изазива сумњу у њену непристрасност у конкретном предмету.
Иако, ове околности објективно изазивају сумњу у непристрасност судије, заменик председника Првог основног суда у Београду Весна Живковић одбила је да изузме судију Татјану Безмаревић Јањић из случаја.
Таква одлука суда представља озбиљан ударац правној сигурности и неповредивости принципа непристрасности, што изазива забринутост не само због утицаја на конкретан предмет, већ и због шире слике стања у нашем одметнутом правосуђу.
Одбијањем изузећа судије чија је јавна политичка и идеолошка идентификација са страном у спору неспорна, суд је поништио основни принцип објективности, подривајући поверење јавности у институције правде. Ова одлука показује не само игнорисање чињеница, већ и свесно заобилажење процесних гаранција које служе заштити права сваке стране у поступку.
Уместо да буде гарант правде, суд постаје актер једне стране у друштвеном сукобу. Недопустиво је да се у једном демократском друштву суди грађанину пред судијом која је јавно подржала исту идеолошку и политичку платформу коју он (и то као новинар) критички преиспитује. Непристрасност није ствар утиска већ основно право странке у поступку, и њено кршење обесмишљава читав процес.
Суд није место за потврду личних убеђења судија, већ институција која мора остати изван јавних кампања и политичких струја. Одлука да се судија не изузме, упркос очигледном сукобу интереса, представља опасан знак да су механизми контроле унутар судства ослабљени или подређени дневнополитичким интересима.
У том контексту, овај случај није само питање једног процеса – он постаје симбол шире кризе у институцијама правде. Све се у правосуђу свело на ону народну: „Кадија те тужи, кадија ти суди“!
