Братина: РЕМ „недовршено“ тело и предмет политичких спорова

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина оценио је  да је РЕМ више предмет политичких спорова него што је тело од којег се очекује да реагује и навео да је процедура за избор чланова Савета РЕМ-а компликована и да је преузета у оквиру реформске агенде Србије на путу ка ЕУ. „Неке земље немају те независне регулаторе, неке имају, ми гледамо да све што мислимо да је добро у ЕУ, применимо код нас“, рекао је Братина за К1 телевизију. Коментаришући то што су четири члана Савета РЕМ-а, који су оцењени као опозиционо оријентисани, поднели оставке , Братина је рекао да се „помало стиди“ Родољуба Шабића и његовог понашања и додао да Шабић нема квалификације да буде члан РЕМ-а. „Али кандидати су кандидати, шта ја ту могу. Био је проблем око националних мањина и ту се показао сав бесмисао и то да су ти преговори око РЕМ-а представљали једну уцену и о томе је председник (Александар Вучић) причао“, навео је Братина. Оценио је да је РЕМ „недовршена“ институција и додао да у ситуацији када Савет РЕМ-а није изабран, нема ко да реагује на одређене појаве у медијским програмима наводећи пример дечије емисије “Важне ствари“, као и злоупотребу деце на другим телевизијама. Министар се осврнуо и на начин извештавања Н1 и Нове С оцењујући да би те телевизије требало да буду стављење под законску регулативу РЕМ-а. „Неки (у влади) сматрају да то за сад може да функционише овако, ја мислим да је то лоше, да би требало да то изменимо и да их ставимо под нашу законску регулативу, јер би тада би РЕМ са њима могао да оствари контакт, и колегијални контакт, али и да, ако треба, изврши неку санкцију над њима. Те телевизије производе програм овде, са Луксембургом имају само електронске везе и ништа друго“, рекао је Братина. На питање о конкурсу за избор директора РТС, који је пропао и томе да по закону досадашњи директор Драгану Бујошевићу, коме 2. фебруара истиче други петогодишњи мандат, не може да буде у привременом вд статусу, Братина је казао да постоји поступак да се изабере вд директора, а да по закону Бујошевић то не можеда буде. „Мислим да РТС треба да постане оно што никада није био – брз, тачан, објективан и да стварно буде сервис, а не да неко као 1995. у 23. минуту објављује напад на Крајину или да се прави луд када нападају Србе на КиМ, затварају тамо наше банке, поште или гасе динар“, рекао је Братина. Изнео је мишљење и о председнику Управног одбора РТС Браниславу Кланшчеку, који је био једанд од кандидата за директора РТС-а. „Сматрам да је Бранко Кланшчек један озбиљан човек који је у стању да тамо (РТС) повеже неке нити. У питању је човек високолошког размишљања који познаје телевизију и има вољу да нешто донесе тој телевизији“, рекао је Братина.